Sudovi protiv osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije

Sudovi protiv osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije

Donete i pravosnažne presude, a banke se brane da u slučaju plaćanja tog troška dužnik dobija nižu kamatu i da osiguranje nije plaćeno banci već korporaciji

Када је стамбени кредит осигуран НКОСК сноси 75 одсто губитка банке по основу ненаплаћеног кредита (Фото Р. Крстинић)

Mira D. ovih dana uzima kredit za stan i kao jedan od mnogih troškova plaća premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Zašto na to pristaje kada u medijima vidi da sudovi donose pravosnažne presude da klijenti nisu morali da plate taj trošak.

– Zato što je to uslov bez koga mi banka ne bi odobrila kredit. Proveravala sam i ima banaka koje ne traže da se plati to osiguranje, ali je njihova kamata viša. Meni banka trenutno odobrava zajam na 28 godina po kamati od 2,3 odsto. Izračunala sam da mi je svejedno da sada platim tih 1,75 odsto provizije što je 665 evra ili da taj trošak plaćam svakog meseca do kraja otplate. Dugo sam klijent banke, odgovara mi ponuda, kao i  drugi njeni uslovi – kaže Mira D.

Udruženje „Efektiva” je ovih dana saopštilo da je Viši sud u Beogradu potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda da banka nije imala pravo da naplati premiju osiguranja NKOSK-u od 3,2 odsto i naknadu za obradu kredita od dva odsto. Na sajtu ovog udruženja objavljena je presuda i u obrazloženju suda piše da su te odredbe ugovora ništave, ne proizvode pravno dejstvo i da je banka dužna da obešteti klijenta. Radi se o stambenom kreditu indeksiranom u švajcarcima, u iznosu od 51.600 švajcaraca, koji je odobren kod Hipo banke.

Sud dalje obrazlaže da je u ovom ugovoru o pristupu klijent u neravnopravnom odnosu prema banci koja je finansijski i stručno dominantna, da dužnik nije mogao da utiče na sadržaj ugovora, kao i da banka nije dokazala na šta se odnose pomenuti troškovi, niti da je imala dodatne troškove koji prevazilaze njenu delatnost. Citiraju Zakon o obligacionim odnosima prema kome banka sve kreditne usluge treba da naplati kroz kamatu.

„Efektiva” na svom sajtu poziva građane da tuže banke.

Da li će pomenuta sudska presuda i, eventualno iste ili slične ukoliko ih bude, oboriti sistem osiguranja stambenih kredita koji postoji kod Nacionalne korporacije pokazaće vreme. U Srbiji ima oko 90.000 stambenih kredita osiguranih kod NKOSK, indeksiranih najviše u evrima, ali i u švajcarcima. U „Efektivi” kažu da, ako se uzme da je prosek plaćene premije oko 1.500 evra po kreditu, dolazi do cifre da je oko 135 miliona evra nezakonito naplaćenog novca od građana Srbije.

Da li se radi o tolikom bezakonju kod nas i šta je uloga korporacije.

NKOSK jeste osiguranje, ali se radi o državnoj instituciji. Osnovana je 2004. godine, a koncept je  baziran na kanadskom modelu. Sistem se sastoji u tome da, kada je stambeni kredit osiguran kod njih, NKOSK preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita. To u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi korporacija. Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje klijentu, navode oni.

Upravo to da klijent dobija nižu kamatu ako je kredit osiguran glavni je argument banaka. Drugi argument je da osiguranje nije plaćeno banci, već korporaciji i da je banka tu bila samo „protočni bojler”. „Politika” je juče tražila komentar od Udruženja banaka, a rečeno nam je da će ga narednih dana saopštiti.

Znači u ovom sistemu osigurano je potraživanje banke, a ne klijent koji je platio osiguranje i njegova prava. Zato je i logično što k postavlja pitanje „šta ja dobijam za to što sam platio osiguranje”. Odgovor je da dobija nižu kamatu, a ako ne može da isplati stambeni zajam osiguranje štiti banku da povrati maksimalan deo odobrenog zajma. Ne može se zanemariti ni argument dužnika da je banka višestruko zaštićena, a oni ne. Jer, stambeni zajam nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne postoji bez hipoteke. Drugim rečima, banka ostaje vlasnik do poslednje rate i tek kada je ona otplaćena skida hipoteku. Ukoliko neko ne plaća zajam banka aktivira hipoteku i prodaje nekretninu. Sistem po kome NKOSK funkcioniše dodatna je garancija banci da neće izgubiti novac.

Ovaj sistem nema nikakve sličnosti s onim kada dužnik izabere da plaća i životno osiguranje. U tom slučaju kada nastupi osigurani slučaj porodica zadržava nekretninu iako ona nije otplaćena u celosti. Takav kredit je značajno skuplji zbog osiguranja i i kod nas se dužnici vrlo retko odlučuju da ga plate. I u ovom slučaju banci štetu nadoknađuje osiguravajuća kuća.

NKOSK: bez komentara

NKOSK neće komentarisati odluku Višeg suda u Beogradu, budući da još uvek ne postoji jasan i jedinstven stav sudske prakse povodom ovog pitanja. U vezi sa naplatom troškova koji su neophodni za odobrenje stambenih kredita, podsećamo da banke u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i po stavu Vrhovnog kasacionog suda imaju pravo na naplatu troškova, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, rečeno je za „Politiku”.

NBS: nismo nadležni

NBS pažljivo prati i analizira odluke sudova i u skladu sa svojom zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno će, ako oceni da je to neophodno, preduzimati odgovarajuće mere koje su joj na raspolaganju u okviru svoje nadležnosti, kažu u NBS na molbu da prokomentarišu presudu.

– Imajući u vidu da NBS, u skladu sa zakonom o propisanim nadležnostima, neposredno i posredno kontroliše bonitet i zakonitost poslovanja banaka, sa aspekta rizika koji mogu dovesti do ugrožavanja njihovog finansijskog položaja, u skladu sa Zakonom o bankama i drugim relevantnim propisima, ističemo da nije praksa NBS, kao samostalne i nezavisne institucije, da komentariše sudske odluke, s obzirom na to da je po Ustavu sudska vlast nezavisna, da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Takođe, NBS, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nije nadležna da učestvuje u rešavanju spornih ugovornih odnosa u sudskom postupku između korisnika finansijskih usluga i banke.

Smatramo da trenutno nije moguće zauzeti generalan stav o ništavosti navedenih ugovornih odredbi, već je potrebno sagledati i analizirati svaki konkretan slučaj, imajući u vidu da se ugovori banaka međusobno razlikuju, kao i činjenicu da sudska praksa nije izvor prava u Srbiji.

Dodaju da je u interesu ugovornih strana da sporne odnose rešavaju mirnim putem, jer se na taj način izbegavaju sudski troškovi koji nastaju u slučaju podizanja tužbe i pokretanja sudskog postupka, a korisnici finansijskih usluga mnogo brže dolaze do prihvatljivog rešenja.

Izvor: ” Politika.rs”